• admin

Metropolitan Porfirije of Zagreb and Ljubljana elected for a new Patriarch of Serbia (ENG+SRB)



The Holy Assembly of Bishops elected His Eminence Metropolitan Porfirije of Zagreb-Ljubljana, PhD, as the new Serbian Patriarch, in its convocation in Memorial Cathedral of Saint Sava in Belgrade on 18 February 2021.

Immediately after the election a thanksgiving service was officiated and Many years was chanted to the Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade-Karlovac and Serbian Patriarch Porfirije. Bells at Saint Sava Cathedral in the Vracar district of Belgrade rang a few minutes before 4:00 pm indicating that the 46th Patriarch of Serbia was elected.

O, Lord, grant His Holiness Serbian Patriarch Porfirije to Your Holy Church in peace, safety, honor, health, length of days, and that he may rightly dispense the word of Your Truth! Axios! For many years!

AXIOS!

Newly-elected Metropolitan Dr. Porfirije (Peric) of Zagreb-Ljubljana was born on 22 July 1961 in Becej, northern Serbia, and was baptized as Prvoslav. He finished primary school in Curug, and the “Jovan Jovanovic Zmaj” Grammar school in Novi Sad. He was ordained a monk according to the rite of small schime by his spiritual father, then hieromonk Dr. Irinej (Bulovic), at Decani Monastery in 1985.

He graduated from the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade in 1986, when the then Bishop of Raska-Prizren Diocese, future Serbian Patriarch Pavle of blessed memory, ordained him a hierodeacon at the monastery of Holy Trinity in Musutiste, Kosovo and Mectochia.

He attended postgraduate studies in Athens from 1986 until 1990. That year, upon the blessing of Bishop Dr. Irinej of Backa, he joined the monastery of Holy Archangels in Kovilj, near Novi Sad, where he was ordained as hieromonk and became its abbot.

Many young monks and novices came to the monastery following him. These were the years when the Kovilj Monastery became a spiritual center for many young people: intellectuals, artists, popular actors and rock musicians, especially from Novi Sad and Belgrade. Since then abbot Porfirije has particularly dealt with drug-addicted patients. For this purpose he formed (in 2005) a therapeutic community called “The Land of the Living”, which is recognized as the most successful project for therapy of drug-addiction; under the leadership of Bishop Porfirije, it has more than hundred residents in camps throughout Serbia at the time being.

During the ordinary meeting of the Holy Assembly of Bishops of the SOC in Belgrade on 14 May 1999 he was elected as Bishop of Jegar, Vicar of the Bishop of Backa.

He defended his PhD thesis Possibility of knowability of God in St. Paul’s understanding according to the interpretation of Saint John Chrysostom at the Faculty of Theology of the University of Athens in 2004.

He became a lecturer at the Faculty of Orthodox Theology - Department of Pastoral Psychology - succeeding famous psychiatrist, academician Dr. Vladeta Jerotic.

Bishop Porfirije has not been just president of the Steering Board for a decade, but a real spiritus movens of the Humanitarian Fund “Privrednik”, which has provided scholarships for a great number of gifted, but poor pupils and students, regardless of nationality or religious affiliation.

The Assembly of the Republic elected him as representative of all Churches and religious communities, to be a member of the Council of the Republic Broadcasting Agency, and in 2008 the RBA elected him its president.

The Holy Assembly of Bishops entrusted him to establish military chaplaincy in the Serbian Armed Forces in 2010.

His expert theological works Bishop Porfirije published in magazines both in Serbia and abroad. He participated in quite a number of scientific conferences and symposia throughout the world.

He speaks Greek, English, German and Russian.

He was enthroned on the throne of the Metropolitan of Zagreb and Ljubljana on July 13, 2014 in the Cathedral Church of the Transfiguration of the Lord in Zagreb. The solemn Hierarchal Liturgy was served by Serbian Patriarch Irinej, accompanied by a large number of archbishops of the Serbian Church and other sisters Churches, as well as priests and monks, and pious people.

The Holy Assembly of Bishops elected His Eminence Metropolitan Porfirije of Zagreb-Ljubljana, PhD, as the new Serbian Patriarch, in its convocation in Memorial Cathedral of Saint Sava in Belgrade on 18 February 2021. Immediately after the election a thanksgiving service was officiated and Many years was chanted to the Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade-Karlovac and Serbian Patriarch Porfirije.



Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског


Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски (фотогалерија).

Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговјечна и да правилно управља ријечју Истине Твоје! Достојан, на многе године!

ДОСТОЈАН!

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју. Рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју. Прво је од троје деце Радивоја и Радојке Перић, који су се, после Другог светског рата, из села Осиње крај Дервенте у Босни и Херцеговини доселили у Војводину. На крштењу је добио име Првослав. Основношколско образовање стекао је у Чуругу, а гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је у Новом Саду 1980. године.

Похађао је студије археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Убрзо је почео да студира и на Богословском факултету Српске Православне Цркве, на којем је и дипломирао 1987. године.

У чин мале схиме замонашио га је, на Томину недељу, 11. априла 1986. године, његов духовни отац, тада јеромонах др Иринеј (Буловић), садашњи Епископ бачки. Исте године, епископ рашко-призренски Павле (Стојчевић), потоњи патријарх српски, рукоположио је монаха Порфирија у чин јерођакона у манастиру Свете Тројице у Мушутишту 23. јуна 1986. године.

Последипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини (1987-­1990.). На истом училишту стекао је звање доктора наука (2004.).

У чин јеромонаха рукоположен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1990. године, у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Тада је постављен за игумана те свете обитељи. За Епископа јегарског, викара Епархије бачке, изабран је на заседању Светог Архијерејског Саборa 14. маја 1999. године. Хиротонисао га је Патријарх Павле (Стојчевић) у новосадској Саборној цркви 13. јуна 1999. године. За Митрополита загребачко-љубљанског изабран је на седници Светог Архијерејског Сабора 26. маја 2014. године. Блажене успомене Патријарх Иринеј (Гавриловић) га је, 13. јуна исте године, увео у митрополитски трон у храму Преображења Господњег у Загребу, на којем је митрополит Порфирије наследио блаженопочившег митрополита Јована (Павловића).

Ванредни је професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Говори грчки и енглески, а служи се руским језиком.

На позив епископа бачког др Иринеја, јерођакон Порфирије је 1990. године привремено прекинуо последипломске студије теологије у Атини и прихватио се дужности игумана светоархангелске обитељи у Ковиљу, на којој је остао до 2014. године. Његовим постављењем за игумана започео је препород манастира. Обновљeни су стари и изграђени нови конаци, подигнут је параклис и отпочело је фрескописање манастирског храма.

На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лечење од болести зависности, под називом ”Земља живих”.

Игуман Порфирије старао се да живот монаха и богослужбени типик Ковиља буду устројени по угледу на аутентичну монашку духовност и богослужбени опит светогорских општежића. Манастир је постао препознатљив по неговању византијског црквеног појања, али и по отворености према друштвеној заједници.

На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лечење од болести зависности, под називом Земља живих. Од оснивања прве заједнице 2005., до почетка 2021. године, кроз ова јединствена лечилишта у којима су знања и вештине медицинских наука испреплетане са вековним православним духовним искуством, прошло је готово 4000 штићеника.

Братство манастира је вишеструко умножено, па је оно, у тренутку одласка Митрополита Порфирија са места игумана, бројало 25 монаха.

Читаву деценију владика Порфирије је био један од редовних учесника емисије Буквар православља која је емитована на телевизији Нови Сад. Такође је, од почетка емитовања телевизијске емисије Агапе аутора и водитеља Александра Гајшека (2005.), па све до избора за Митрополита зaгребачко-љубљанског (2014.), уз почившег академика др Владету Јеротића и друге истакнуте мислиоце био њен чест гост. У својству представника традиционалних Цркава и верских заједница у Србији, епископ Порфирије је најпре био члан (2005-2008), а затим и председник Савета Републичке радиодифузне агенције (2008-2014).

Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вредност и зато ћу проповедати и сведочити Христа. Волим свој народ, али волим и волећу и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божију

Био је први архијереј Српске Православне Цркве коме је поверено старање над организацијом верског живота у Војсци Србије (2010 – 2011.).

Почев од 2002. године, владика Порфирије је председник Управног одбора Српског привредног друштва „Привредник“ у Новом Саду, где се посебно ангажовао у прикупљању средстава за стипендирање даровитих српских ђака и студената.

Програм свог пастирског деловања митрополит Порфирије је представио у приступној беседи на устоличењу, у јуну 2014. године, рекавши:

„Увек ћу бити спреман да учествујем у изграђивању мостова између људи и народа, потпуно свестан да има оних који ће и са једне и са друге обале бацати камење на мостоградитеље. Али, на то ме обавезује сам Господ који је у Сину своме Јединородном премостио јаз између Бога и човека.“

О свом идентитету и темељним вредностима на којима заснива своје послање Митрополит је том приликом рекао: „Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вредност и зато ћу проповедати и сведочити Христа. Волим свој народ, али волим и волећу и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божију”.

Митрополит Порфирије негује пријатељске и сарадничке односе са бројним представницима Римокатоличке цркве и других верских заједница, као и са многим научним и културним прегаоцима у Загребу.

Слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја, материјална обезбеђеност сваког појединца су оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи.

Био је домаћин Осмог састанка Свеправославне мреже за проучавање религија и деструктивних култова који је, под покровитељством Епархије загребачко-љубљанске, одржан септембра 2015. године у Љубљани.

Завршио је обнову Богородичиног манастира у Лепавини, поред Копривнице, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.

Лауреат је награде Богословске академије Светог Игнатија у Стокхолму (Шведска) за 2016. годину. Ово признање додељено му је „за допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима“. Поводом примања награде, митрополит Порфирије је у Стокхолму одржао предавање на тему слободе и људских права. Говорећи о томе да слобода и људско достојанство имају своје извориште у Цркви Христовој, рекао је да су „слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја и материјална обезбеђеност сваког појединца оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи“ и истакао да „то не значи да се хришћанство залаже за пролазне људске вредности, већ да потврђује вечне вредности у чијој је жижи човек и његово спасење“.

Признање Удружења за верску слободу у Републици Хрватској за 2019. годину додељено је Митрополиту Порфирију за миротворни допринос у промовисању културе дијалога и верских слобода.

Докторску тезу Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог Владика Порфирије одбранио је на Богословском факултету Националног и Каподистријског Универзитета у Атини 2004. године. Исте године је постао доцент на Катедри за катихетско и пастирско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду. На тој је катедри наследио академика Владету Јеротића, са којим је дуги низ година на многим пољима блиско сарађивао.

Као ванредни професор Православног богословског факултета, од 2015. године, изводи наставу на предметима основних студија Пастирско богословље са психологијом и Теологија Новог Завета, као и на другим предметима мастер и докторског студијског нивоа. Учествовао је у покретању и промовисању Библијског института при Богословском факултету.

Аутор је књига Лицем к Лицу – Библијско-пастирска промишљања о Богу, човеку и свету (Београд – Загреб, 2015) и Премудрост у Тајни сакривена – Огледи из Теологије апостола Павла (Београд, 2020), тридесетак научних, стручних и популарних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Збирка интервјуа и обраћања, које је дао током прве две године од постављења за Митрополита (2014-2016), објављена је 2016. године под насловом Загреб и ја се волимо јавно.

17 views0 comments